07/05/2014

Budućnost obnovljive energije u Srbiji - biomasa i otpad

Srbija, kao zemlja u tranziciji, mora da obavi svoj deo obaveza koji se tiče povećanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj proizvodnji. 
Biomasa iz poljoprivrede
slika [© Wikimedia Commons/Shaun MItchem]
Trenutni udeo biomase u eneregtskom bilansu zemlje je 12 odsto, i to iz šumskog potencijala. Dok u ukupnoj potrošnji samo naftnih derivata mora da bude 10 odsto biogoriva. Potencijal rasta biomase u Srbiji je veliki. Računa se da dva od ukupno 5,8 odsto, koliko treba da se uveća udeo obnovljive energije, može da se odnosi na biomasu.
Drvna biomasa
slika [© Wikimedia Commons/Chmee2]
Veliki potencijal Srbije je i upravljanje komunalnim otpadom. Dnevno se u zemlji baci oko 5.000 tona smeća, odnosno 50 miliona evra godišnje, što znači da lokalne samouprave treba da grade kapacitete za preradu otpada. Dok se u centru Beča nalazi čak pet postrojenja u kojima se termičkom preradom otpada dobijaju električna i toplotna energija, u celoj Srbiji još u vek ne postoji ni jedno.
Postrojenje za spavljivanje otpada
"Spittelau" u Beču
slika [© Wikimedia Commons/Gralo]
Dobro bi bilo kada bi se samo deo svih ovih ulaganja ostvario, pošto je energetsko stanje u Srbiji još uvek stabilno, ali veoma zavisno od uvoza, posebno prirodnog gasa iz Rusije. Smanjivanjem energetske zavisnosti, smanjuje se i spoljnotrgovinski deficit zemlje i povećanjem udela obnovljivih izvora energije se otvaraju i nova radna mesta.

Tekst u saradnji sa portalom rts.rs. Slike preuzete sa Wikimedia Commons i sxc.hu.