03/06/2013

Vertikalne bašte 1. deo - tipovi

Vertikalne bašte, ili zeleni zidovi, predstavljaju samostojeće elemente ili delove zgrade na kojima raste vegetacija. Prvi zeleni zid datira još iz vremena 600 god p.n.e. i poznat je kao Viseća bašta u Vavilonu. Moderne vertikalne bašte su izum Stanley Hart White sa Univerziteta u Ililnoisu.

Vertikalna bašta u Universidad del Claustro de Sor Juana u Meksiku
slika [link]

Postoje dve kategorije zelenih zidova: zelene fasade i živi biljni zidovi. 

Zelena fasada se gaji direktno na zidu ili, u skorije vreme, na posebnim nosećim strukturama koje se prikače na zid. Koreni biljaka kod zelene fasade se nalaze u zemlji uz zgradu, dok biljke rastu uz fasadu, dajući zaklon, smanjujući sunčano zračenje i povećavajući energetsku efikasnost zgrade.


Zelena fasada osnovne škole u Tokiju
slika [link]
Živi biljni zidovi u sebi sadrže i koren biljaka koje rastu na njemu. Najčešće su čelične strukture, sadrže sistem za navodnjavanje, veštačko đubrenje itd.
Živi biljni zid na zgradi Caixa Forum u Madridu
slika [link]


Osim u eksterijeru, zeleni zidovi se mogu uspešno postavljati u enterijeru, kako bi poboljšali atmosferu prostorije. Danas je to posebno značajno kod kompanija koje se trude da ostave utisak okrenutosti ka zelenoj energiji, smanjenju emisije ugljen disoksida i, uopšte, onim kompanijama koje žele da se predstave u modernom svetlu. 

Zeleni zid kao deo eneterijera
slika [link]


Drugi deo teksta se bavi primenama vertikalnih bašti.