Poslednjih desetak godina porasla je potražnja za montažnim kućama i, uopšte, montažnim sistemom gradnje. Ponuda je bogatija nego ikad, mada su principi izgradnje među proizvođačima slični. Iako montažne kuće nisu novina na našem tržištu (na teritoriji ex YU su postojale firme kao što su Krivaja, Marles, Špik itd.), postoje još uvek predrasude vezane za njih. Deo koji će biti obrađen u ovom tekstu se odnosi najviše na energetsku efikasnost montažnih objekata.
 |
| Prepoznatljiv tip montažne kuće slika [© mkivanjica.com] |
Montažna gradnja je doživela pravi bum u Srbiji u poslednjih desetak godina. Najviše zbog pristupačnosti i brzine izgradnje. Stvar koja se kod ovakvog sistema gradnje najšešće zaboravlja je da su to, po pravilu, objekti sa višim stepenom energetske efikasnosti od klasičnih, neizolovanih ili slaboizolovanih, kuća. Iako se već mesecima priča o energetskim pasošima, koji bi trebali da uvedu red u izgradnju i energetsku efikasnost objekata, konačni rezultati će, po mom ličnom mišljenju, izostati. Detaljnije ću pisati o tome u nekom drugom tekstu.
Princip montažne gradnje
Princip montažne gradnje je uveliko uslovljen sistemom kojim se izvodi izgradnja objekta. Montažna gradnja se može generalno podeliti na:
- sitnopanelnu (prva slika) i
- krupnopanelnu (druga slika).
 |
| Sitnopanelni sistem montažne gradnje slika [© montaznekucejevtic.com] |
 |
| Krupnopanelni sistem montažne gradnje slika [© montazne-hise-on.net] |
Sitnopanelni sistem je zastupljen u Srbiji. Delovi objekta stižu u modularnim veličinama (najčešće 120 x 260 cm), pa se na licu mesta spajaju i oblikuju spoljašnje i pregradne zidove objekta. Ovakav tip sistema gradnje diktira delom i dimenzije objekta, kao i raspored prostorija unutar njega. Većina proizvođača dozvoljava odstupanja od modularnih veličina, ali se takve kuće posebno projektuju i ugovaraju, za razliku od tipskih objekata, koji su več projektovani u modularnom sistemu. Prednost ovog sistema je relativno laka izgradnja, lakša manipulacija elementima i olakšan pristup samom mestu izgradnje. Nedostaci su vezani najčešće za sam tok izgradnje, neravnomerno montiranje elemenata, problem izolacije objekta od strujanja vazduha zbog zazora itd.
Krupnopanelni sistem je zastupljen u zapadnoj Evropi, a nama najbliži proizvođači su iz Slovenije. Kod ovog sistema, objekat se ređa iz celih zidova, koji se pomoću krana nameštaju na projektovano mesto. Prednost ovog načina gradnje je, očigledna, prvenstveno u brzini montaže. Takođe, pozitivna strana ovakvog sistema je i to što su delovi izjedna pravljeni, pa nema nepravilnih spojeva, zazora. Veliki nedostatak predstavlja pristupačnost mesta izgradnje, zbog potrebnog manevarskog prostora krana, pristupnih saobraćajnica za šleper koji nosi elemente itd.
Izolacija i energetska efikasnost
Glavna prednost montažnih objekata je njihova toplotna izolacija. Proizvođači u Srbiji uglavnom nude slične tipove preseka zidova. Najčešće je ramovska struktura, punjena mineralnom vudnom debljine 10 cm, obostrano obložena osb (ili iveričnim) pločama. Sa spoljašnje strane se radi fasada od stiropora, debljina koje variraju, ali najčešće 5 cm. Ovakav tip igradnje daje ukupnu debljinu izolacije od 15 cm. Tekst, u kome sam već pisao o gubicima energije u objektima, pokazuje koje su prednosti izolacije zidova. Ukoliko uporedimo ovako napravljen zid, i klasičan zid od cigle sa spoljašnjom izolacijom od 5 cm, uštede energije koje se ostvaruju u montažnoj kući su očigledne i mogu ići i preko 50% za kvalitetno izolovane montažne objekte.
 |
| Presek spoljašnjeg zida (fotografija sa Sajma građevinarstva u Beogradu) |
 |
| Presek pregradnog (unutrašnjeg) zida (fotografija sa Sajma građevinarstva u Beogradu) |
Ukoliko se u otvore kuće ugradi kvalitetnija PVC ili ALU stolarija, toplotne uštede mogu biti još veće. Danas su na tržištu prisutni i šestokomotni profili, sa tri stakla i niskoemisionim premazima vrlo visoke energetske efikasnosti.
Tavanska konstrukcija objekta se, takođe, sastoji od sloja termoizolacije, najčešće debljine 10 cm. Ovim se gubici energije kroz tavanicu i krov smanjuju na razumnu meru. Ugradnjom deblje izolacije, mogli bi se postići i značajniji rezultati.
Vek trajanja
Pitanje veka trajanja je jako diskutabilno. Proizvođači daju garanciju, najčešće, na 10 godina, a neki daju usmenu garanciju na 100 godina na konstrukciju objekta. Garancija na zanatske radove uvek bude ograničena na zakonski minimalni rok od 2 godine. Da li će montažna kuća trajati 100 godina, dobro je pitanje. Kada malo bolje razmislimo, sve što se održava, duže traje. Zidani objekti mogu potrajati i duže od 100 godina, ali su neophodna ulaganja u njih. Mogu i objekti građeni od drveta trajati dugo - tradicionalne srpske nabijače su građene od naboja i drvenih greda, pa još uvek uspešno stoje, iako su neke stare i preko 100 godina. Možda je glavno pitanje ovde, kome uopšte treba objekat koji će ga nadživeti?